BGA-Novosti

Animanga Weekend
26-28.03.2010.



http://www.sakurabana.info/slike/Ani...28.03.10.L.jpg

Prvi dan festivala – 26.03.2010. (petak, tribinska sala)
20h - „AMV8“
Drugi projekat domaćih autora sastavljen od pesama domaćih autora i isečaka anime serija sklopljen tako da ćete zaplakati od smeha(nadamo se). Projekcija će se održati u tribinskoj sali Doma omladine Beograda sa početkom u 20h. AMV8 nije predviđen za mlađe od 18 godina. Ulaz je slobodan.


Drugi dan festivala – 27.03.2010. (subota, tribinska sala)
20h - „Goemon“
Godine 1582. Japan je po prvi put ujedinjen pod jednim vođom. Vojskovođa Oda Nobunaga se godinama borio za ujedinjenje zemlje, ali ga je ubio Akeči Micuhide, njegova desna ruka, pre nego što je uspeo da dostigne taj cilj. Micuhidea ubija Hidejoši Tojotomi koji ispunjava san Ode Nobunage i ujedinjuje zemlju, a potom zauzima mesto vladara. U glavnom gradu ujedinjenog Japana, Kjotou, Goemon Išikava krade od bogatih i deli siromašnima...
Projekcija igranog filma „Goemon“. Tribinska sala 20h. Ulaz je slobodan.


Treći dan festivala – 28.03.2010. (nedelja, sala Amerikana)
Treći dan festivala se održava u Domu omladine u Sali Amerikana i ulaz za ceo festival je 150* din. (100 din. za članove društva „Sakurabana“)
20h - Projekcija filma „FMA Conqueror of Shamballa“
Nastavak serije „Čelični Alhemičar“, koju su gledaoci imali priliku nedavno da gledaju na nacionalnoj televiziji. Ed, i dalje zarobljen u stvarnosti živi sa svojim ocem. Igrom slučaja nailazi na tajno društvo koje pokušava da otvori portal ka kraljevstvu Šambale, koja je zapravo njegov rodni svet...
22h - Žurka „Butlers night!“
Žurka na kojoj će moći da se čuju neke od najpopularnijih japanskih numera. Posetioce će služiti kostimirani batleri i služavke, a nežniji pol očekuju i pokloni iznenađenja.

Recezent: sCARfiNGer

Captain Harlock movie 2: ARCADIA OF MY YOUTH



U vremenu poput ovog, gde vladaju ideali materijalizma i prizemnih vrednosti, čast, poštenje i doslednost su postale gotovo apstraktni pojmovi, u tolikoj meri da čak i časni, pošteni ljudi moraju da se menjaju kako bi ostali kadri za odgovor izazovima koje društvo nameće. Stoga je ovo delo koje je ugledalo svetlost dana (kao i ja) daleke 1982-ge, više nego savremeno i preporučljivo sadašnjim gledaocima, bez obzira koliko su upućeni u ostatak rada autora ovog izvanrednog filma.
Njegovo ime je Leiđi Matsumoto i jedno je od najznačajnijih imena u domenu japanske animacije (ja je zovem anime, vi kako vam drago). Razlog njegove relativno slabe popularnosti kod nas je činjenica da su mu najznačajnija dela nastala osamdesetih. Najskorije ostvarenje koje je Matsumoto potpisao je prelep jednosatni video album Interstela 5555, rađen u saradnji sa grupom Daft Punk (odrasli na njegovim serijama). Ipak, ono zbog čega ga najveći broj ljudi ceni i slavi je Prsten Vremena, što je skup serija sa jednim te istim likovima postavljenim u različite vremenske i prostorne koordinate (Divlji Zapad, daleka budućnost, Drugi svetski rat). Iako su te serije narativno nepovezive, sve ih spaja zajednički motiv nasleđene borbe za samoočuvanje. Taj koncept se nigde nije tako jasno pokazao kao u animeu koji upravo opisujem.



Arkadija Moje Mladosti je u suštini priča kojom započinje saga o kapetanu Harloku koja se proteže kroz nekoliko serija, čineći najpopularnije i najkvalitetnije Matsumotovo delo dosad. Treba reći da je on ovaj anime režirao inspirisan filmom Žilijena Duvivijea “Marianne de ma jeunesse” iz 1955. godine. Taj film nisam gledao, ali ako je imalo nalik Arcadia-i, sigurno vredi toga.
Priča se odvija u tri vremenska razdoblja. Prvi deo govori o pilotu istraživaču u doba Prvog Svetskog Rata po imenu Fantom F. Harlok. U doba kada je bilo opasno preleteti išta više od brežuljka, on se odvažio da svojim avionom po imenu Arkadija osvoji planinski masiv Oven Stenli, poznat i kao Veštica Stenli. Kroz naizgled klišeiziranu priču dobijamo uvid u um čoveka koji je odlučan da stavi život na kocku kako bi ispunio zadatu reč. Stari Harlok je taj koji ostavlja svoj cilj u nasleđe budućim generacijama. Njegov sin, Harlok II, junak je drugog segmenta priče. I on je pilot, ali u Drugom svetskom ratu, na nemačkoj strani. Iako ne želi da se bori, osećaj dužnosti ga tera da ostane na liniji vatre. Po obaranju Arkadije II, Harlok se upoznaje sa Toćirom, japanskim inženjerom, takođe vojnikom Osovine. Iako je njihovo poznanstvo bilo kratko, oni se zaklinju da će pronaći jedan drugog, makar i u drugom veku. Tako dolazimo do glavnih junaka filma, a to su Harlok III i Toćiro, daleki potomci ljudi iz prethodne priče. Godina je 2977. i ljudi su izgubili intergalaktički rat protiv Ilumida, armade koja za cilj ima porobljavanje vasione. Očajnoj situaciji samo doprinosi ljudsko nejedinstvo i spremnost ljudskih vođa na saradnju sa okupatorom. Harlok je mladi zapovednik bojnog broda koji s gorčinom prihvata poraz svoje vrste. Ipak, Ilumidski lideri su ga zapamtili iz borbi i gaje poštovanje prema njemu. On sam traži tajanstvenu osobu znanu samo kao Glas slobodne Arkadije misleći da je ona jedina koja može da mu pruži cilj za koji se vredi boriti. U svojoj potrazi Harlok sreće skupinu ljudi koji će u kasnijem toku radnje (opisanom u serijama) imati veliki značaj, od Toćiroa do Emeraldis. Na kraju, odbačen od svoje rodne planete, Harlok plovi beskrajem nebeskog okeana u potrazi za mestom na kome može živeti po sopstvenim nazorima.



Na prvi pogled se čini da Arkadija izgleda više nego grdno, čak i po standardima animea osamdesetih. Da podsetim, u toj deceniji su nastali Nausika, Totoro, Lupin III, Laputa, Akira i ko zna šta još. Matsumoto očito nije imao nameru da stvara eyecandy, već je pažnju preusmerio na priču, likove i opšti ugođaj. Stvar donekle vadi dizajn likova koji je kopiran u maltene svakom niskobudžetnom animeu od sedamdesetih naovamo. Ako ste u Excel Sagi videli one čudne likove uglastih lica i sa oćima u polukrug, znajte odakle su. Moj savet je, ako vam i posle petnaest minuta bude smetao crtež, prekinite da gledate na silu i probajte, na primer, MoeTan. Generacije kojima su prvi pogledan anime bili Digimoni jednostavno ne mogu lako da prihvate da kvalitet ne podrazumeva ugodnost. Ali, ovo i nije delo pravljeno za njih.
Sa druge strane, zvuk je više nego odličan. Pomalo je nezahvalno ocenjivati, budući da je najbolja verzija snimka i dalje VHS rip, ali i pored toga može se osetiti energija uložena u ovaj aspekt Arkadije. Muziku je izvodio simfonijski orkestar i stvarno je sveobuzimajuća, a što se glasova tiće dovoljno je reći da se u ulozi Harloka I pojavljuje Judžiro Išihara u svojoj jedinoj ulozi u animiranom filmu. Dakle, prevashodno ozbiljnost, triput podvučena.
A to čak i nije najbolji deo. Ta odlika pripada priči. Mladim gledaocima (16-20 godina) Arkadija će imati isuviše sporu naraciju, smetaće im nedostatak fanservisa i sumorna atmosfera bez trunke naznake srećnog kraja koji donosi serija. Dakle, isti razlozi zbog kojih im se ne bi dopao Građanin Kejn ili neko slično klasično delo. S druge strane, meni kao filmofilu i (kao bajagi) eruditi Arkadija je jedan od najdražih animea ikad snimljenih iz prostog razloga- ostaje u glavi i dugo, dugo pošto ga odgledate. Matsumoto je jedan od režisera koji se strogo pridržava Tezukinih principa, a to su edukovanje gledalaca i podsticanje na razmišljanje o važnim životnim vrednostima. Teme Arkadije su fundamentalna ljudska pitanja: prijateljstvo, principijelnost, čast, vera, nada i namera da svojim delovanjem makar malo poboljšamo ovaj svet, ostavivši u zalogu budućim generacijama da nastave posao. Kao što je J.J. Zmaj lepo napisao, “gde ja stadoh, ti produži”. Sad jedno upozorenje. Ako ste preosetljivi i lako se frustrirate možda je bolje da preskočite ovo delo. Naime, Arkadija je u stanju da i najveće muškarčine među nama dovede u stanje pred plač. Nije to sramota, bolje da plačete uz Arkadiju nego uz latino serije (ili domaće, iako iz posve drugih razloga). I dan danas ne mogu da je pogledam bez knedli u grlu, jer bi situacije koje Harlok izdržava slomile svakog drugog čoveka. To i ne bi bilo tako strašno da te nesreće koje mu se jedna za drugom dešavaju mi gledaoci možemo da predvidimo. Ne želim da spojlujem radnju, pa toliko o tome.



Budući da je Harlok jedan od likova koji su bili pioniri proboja animea na zapad, njegova popularnost je povelika čak i među starijom publikom u Evropi. Razloga za to itekako ima, pošto je ovaj svemirski gusar simbol izuzetnih ljudskih osobina. Ličnošću je kao isklesan u granitu, nepokolebljiv, istrajan, pravedan i toliko hrabar da ga se i sama smrt boji. Što je najluđe, i pored takve karakterizacije uopšte nije klasični površni heroj, naprotiv, življi je i budi više saosećanja od dobrog dela sadašnjih anime karaktera, pošto je za ceo svet on otpadnik i ludak osim za mali krug ljudi. Ni ostali likovi ne zaostaju, svako od njih ima svoje mane, želje, nadanja i snove, čak i Ilumidi. E, zato će posle petnaest minuta biti svejedno kakav je crtež. Što se mene tiče, mogu da budu i čiča -gliše, dođe mu na isto.
Na kraju mogu samo da kažem da je Arkadija Moje Mladosti jedan od najpoetičnijih, najveličanstvenijih i najdubokoumnijih filmova, ne animea, koje sam ikada gledao. Ako ste spremni da stavite osećanja i stavove na probu, drznite se da pogledate i ovo delo. Mene samo teši što na ovom svetu postoji bar jedna osoba koja deli Harlokove osobine, a to je njegov tvorac, Leiđi Matsumoto.

Crtež – 5,5- jedva prolazna ocena, na momente u bolnom raskoraku sa ostatkom filma.
Zvuk- 9,5- fantastični glasovi, simfonijski orkestar i Judžiro prokleti Išihara kao prvi Harlok.
Pri?a- 9,0- ako izuzmemo sindrom Davida i Golijata, skoro savršen scenario i realizacija.
Likovi- 10.0 – nemoguće je naći poređenje i u okvirima mnogo širim od animea.

Konačna ocena: 8,8- Ako ste rođeni posle 1990. može vam se oprostiti što niste gledali i nemate nameru. Ostali, lektira.