Аниме (アニメ) је стил цртане анимације пореклом из Јапана, са карактеристичнoм стилизацијом ликова и позадине, која га визуелно одваја од других видова анимације. Реч аниме долази од јапанске речи animeshon (アニメーション) засноване на енглеској речи animation. Док су неки аниме наслови у потпуности ручно цртани, помоћ рачунара у процесу стварања анимеа је потпуно уобичајена. Приче анимеа су обично измишљене. Аниме се емитује преко телевизије, дистрибуира на медијима као што су ВХС или ДВД и преко игара за конзоле или рачунаре. Многа аниме дела су настала под утицајем јапанског стрипа познатог као манга. Неки аниме наслови су адаптирани у игране филмове или серије.
Аниме има много жанрова, као и традиционални играни филмови и серије. Ти жанрови подразумевају авантуре, научну фантастику, приче за децу, љубавне приче, средњевековну фантазију, еротику, хорор, акцију и драму.
Већина анимеа садржи елементе неколико различитих жанрова, као и варијације тема. Ово чини врло тешким разврставање неколико наслова. Аниме може да има наизглед просту радњу, али у исто време може садржати много сложенију, дубљу радњу и развијање ликова. Није необично да анимеи оријентисани превасходно доброј акцији садрже хумор, љубав, па чак и оштре друштвене коментаре. Исто се може односити на анимее оријентисане ка љубавним причама који могу да садрже јаке акционе елементе.
Жанрови који су специфични за аниме и мангу:
- Бишођо (美少女 Bishōjo): на јапанском ”лепа девојка”, усвојени термин који се може искористити да опише сваки аниме који саджи ликове лепих девојака
- Бишонен (美少年 Bishōnen): на јапанском ”леп дечак”, усвојени термин који се може односити на сваки аниме који у себи име згодне дечаке и људе
- Ечи (エッチ Ecchi): добијено изговором латиничног слова ”Х”, што у Јапану означава непристојну сексуалност. Садржи благ сексуални хумор.
- Хентаи (変態 Hentai): на јапанском ”перверзно” и користи га западњачка публика да упути на порнографски аниме
- Ђосеи (女性 Josei): на јапанcком ”млада жена”; овај аниме или манга је намењен млађим женама и једна је од најређих форми.
- Кодомо (子供 Kodomo): на јапанском ”дете”, овакакв аниме или манга је намењен млађој деци
- Мека (メカ [meka] Mecha): аниме или манга који садрже џиновске роботе
- Мое (萌え Moé): аниме или манга који садрже ликове који су ектремно весели и слатки
- Прогресивни: уметнички филмови
- Сејнен (青年 Seinen): аниме или манга који су слични Шонен типу, али су намењени старијој публици
- Сентаи/Супер Сентаи (戦隊 Sentai/スーパ戦隊 [supa sentai] Super Sentai): аниме или манга који укључују тимове суперхероја
- Шођо (少女 Shōjo): на јапанском ”мале девојчице”, означава аниме или мангу који су намењени девојчицама
- Махо Шођо (魔法少女 Mahō Shōjo): поджанр Шођа познат као приче о магичним девојкама
- Шођо-аи (少女愛 Shōjo-ai): означава аниме или манге чија је тема љубав између женских ликова
- Шонен (少年 Shōnen): на јапанском ”дечаци”, односи се на анима или мангу намењене дечацима или млађим људима, на пример Змајеве кугле.
- Шонен-аи (少年愛 Shōnen-ai): означава аниме или манге чија је тема љубав између мушких ликова. Овај термин је избачен у Јапану због референци на педофилију.
Технике [уреди]
Стил цртања који је коришћен у анимеу који је створен за телевизију је контрапродуктиван процесу анимације. Аниме стил има нагласак на детаљима који касније стварју тешкоће да се испоштује продукцијски распоред и буџет, што је контраст стиловима анимације који имају дизајнерску етику која наглашава једноставност.
Осаму Тезука је усвојио и упростио многа Дизнијева анимацијска правила да би смањио цену и број фрејмова у продукцији, иако треба напоменути да Дизнијеви филмови створени на западу нису аниме. Ово је било замишљено као привремена мера која ће му омогућити да уради једну епизоду сваке недеље са неискусним аниматорским особљем. Неки аниматори у Јапану су превазишли продукционе буџете коришћењем другачијих техника од Дизнија и Тезукиних метода анимације анимеа. Захваљујући смањеном броју фрејмова, неколико мирних кадрова и скролујућој позадини, сцене су стваране са већим фокусом на квалитету од остатка продукције. Аниматор Јасуо Оцука је био пионир ове технике. Режисери попут Хиројукија Имаишија (Cutey Honey, Dead Leaves) су упростили позадине тако да се више пажње могло посветити анимацији лика. Други аниматори попут Тацујукија Танаке (посебно у Eternal Family Коџија Минамота) је користио "стисни и издужи", анимацијску технику која није често коришћена од стране јапанских аниматора; Танака је направио друге олакшице да би компезовао ово. Аниме студији користе технике да би цртали што мање нове анимације као што је коришћење дијалога који укључују само анимирање уста док остатак сцене остаје апсолутно непромењен, техника која је позната западњачким анимацијским стиловима.


Recenzije



















