| 462 Views | 8 Comments | Rating: (6 rates)

Recezent: M.D.K.II

Naslov: Paranoia Agent (Mousou Dairinin, 妄想代理人)

Tip: TV serija, 13 epizoda

Prikazivano: od 03.02.2004. do 18.05.2004.

Žanr: psihološki horor.

Producenti: Asmik Ace Entertainment, Geneon Entertainment (USA) Inc., MADHOUSE, Touhoku Shinsha, WOWOW

Režija i scenario: Satoshi Kon

Muzika: Susumu Hirasawa

  Koliko god to hteli, nikada nećete biti spremni za ono što vam je Satoši Kon pripremio, kada je u pitanju Paranoia Agent. Neće vam biti mučno od lošeg kvaliteta serije, naprotiv, serija je toliko ¸¸ubedljiva'' da će gledanje više od dve epizode dnevno izazvati stomačne tegobe i blagu migrenu. Ova izjava nije u smislu da je serija toliko dobra da je ljudski um ne može podneti (to bi već bilo preterivanje), već je jednostavno... realna.

  Tokijom luta delinkvent na zlatnim rolerima, sa kačketom i žutom metalnom bejzbol palicom (koja je blago savijena i kao takva ostavlja krajnje uznemiravajući utisak), i, tokom svojih noćnih ¸¸šetnji'', napada naizgled nasumične prolaznike. Kako napadi bivaju sve češći, u Tokiju se polako stvara strah od Šonen Beta (¸¸Shonen Bat'', ¸¸Lil` Slugger'' u Americi. Bukvalni prevod bi bio ¸¸Bat Boy''), i dvojica detektiva pokušavaju da ga zaustave.

  Ova radnja je krajnje nebitna, i kao takva nema potrebe da se bavite njome sve do 12. epizode. Tokom prvih 11 epizoda u centru pažnje će biti različite Šonen Betove žrtve, i njihove priče. Ono što svi likovi u seriji imaju zajedničko jeste da svako od njih ima problem iz kojeg ne mogu naći izlaz, dok ih Šonen Bet ne oslobodi muke udarcem u glavu. Upravo ovi epizodni likovi su to što ovo anime ostvarenje čine neverovatnim. Svako od njih se može smatrati predstavnikom određene grupe o kojima retko kada razmišljamo, ali znamo da su tu. Nisu u pitanju tabu teme, već više teme za koje znamo da postoje, ali smatramo da nas se ne dotiču. Pritisak koji deca doživljavaju u školama, lažni idoli, mafija, i jednostavno mnoge druge pojave u svakodnevnici koje odlučujemo da ignorišemo. Paranoja Agenta je zapravo teško gledati iz prostog razloga što nas podseća na stvari za koje znamo da postoje, iako to ne želimo. Da bi stvari bile još gore, Satoši Kon će vešto sakriti ¸¸glavnu temu'' epizode u najmračniji kutak, dok potpuno ne zaboravite na nju, i onda, kada najmanje očekujete, ¸¸tema˝ će iskočiti pred vama i udariti vas pravo u levi bubreg. Posle prvog udarca, mislićete da ste shvatili Konovu strategiju, i da se vaša nepažnja neće ponoviti. Međutim, svaki put ćete dobiti udarac u levi (a povremeno i u desni) bubreg, bez izuzetaka. Jednostavno je nemoguće izbeći Konov udarac.

  Ako je radnja nebitna, koja je onda svrha Šonen Beta od 1. do 11. epizode? Može se reći da služi kao svojevrsna Smrt ludila, koja oslobaća likove kada su izgubili sav svoj razum. Možete čak i reći da Šonen Bet ne postoji materijalno, ili da pak uopšte ne postoji van ludila mase. A to nas dovodi do glavne zamerke ovog ostvarenja: gubljenje suptilnosti koja vlada tokom većeg dela serije. Do 12. epizode, sve se moglo objasniti bez Šonen Beta, u pitanju je bilo zaista maestralno baratanje simbolikom, a onda vam odjednom sve biva objašnjeno. Sve je pojašnjeno, za svako zašto dobijate zato, apsolutno svaki detalj suptilnosti uništen. Nemojte me shvatiti pogrešno, kraj serije isto vrvi od simbolike, ali malo bode oči kada vidite da su simboli iz prethodnih epizoda dobili ruke i noge, i vode borbu epskih proporcija. Čak i prilikom idealne prilike da se sve popravi korišćenjem retroaktivnog izgovora kako je sve bilo u umovima likova, autor odlučuje da se sve zaista dogodilo i u ¸¸realnom svetu''. A onda, kada odgledate odjavnu špicu poslednje epizode, dobijate svojevrsno obraćanje publici od strane Kona, u kojoj kaže (u suštini) kako je namerno sve objašnjeno, i kako je namerno izgubljena sva suptilnost. Pre nego što se zaletite i kažete ¸¸Ha! Kon je to namerno uradio! Znači nije greška!'', želeo bih nešto ja vas da pitam: žašto mislite da namerna greška nije greška sama po sebi? Mene, kao gledaoca, zaista ne zanima Konov eventualni pokušaj... zapravo, ne znam ni šta je pokušao ovime da postigne... Hteo sam reći ,,pokušaj ismejavanja loše napisanih priča tako što će upropastiti sopstveno remek delo'', ali moram da priznam da nije uspeo ako je to bila namera. Žrtvovanje dobrog užitka radi propagiranja neke poruke je nezahvalno prema gledaocu, a prevashodno prema sopstvenom delu.

  Sada je već nezahvalno razgovarati o bilo kom drugom aspektu ovog ostvarenja, kada je već pomenuta maestralna karakterizacija likova i neverovatno priča (koja kasnije biva upropašćena). Ta dva elemnta jednostavno zasenjuju i crtež i muziku. Iako nam Kon ne donosi nikakve vizuelne inovacije, izuzev prelepog dela sa lažnim japanskim gradićem, muzika se nalazi u zanimljivom položaju. Teško je da ćete zapamtiti neku određenu pesmu, šta više, verovatno se nećete ni setiti kakva je muzika bila. Ali zapravo, muzika je zaista dobro integrisana u svakoj sceni. Bukvalno je deo svake scene i potpomaže atmosferi, što se i očekuje od psihološkog horora.

  Ocene:

  Crtež – 7.5/10 Nije u pitanju ništa upadljivo. Po pitanju crteža, Paranoja Agent se drži sigurne karte i nije voljan da eksperimentiše.

  Muzika – 8.0/10 Velike su šanse da je nećete zapamtiti, ali tu je, i radi svoj posao odlično.

  Likovi – 9.7/10 Ovo je zaista neverovatno urađeno. Svakog lika ćete zapamtiti, i o svakom ćete razmišljati pošto ste ga videli, jer znate da postoje ovakve osobe i u stvarnom svetu, a to će vas možda čak i uplašiti.

  Priča – 8.0/10 Maestralna do određene tačke, puna simbolike koliko i delo impresionizma, a onda sve biva jednostavno upropašćeno na kraju.

  Ukupna ocena i zaključak:

8.3/10 – Sednite i odgledajte ovo ostvarenje, jer su velike šanse da će vam se svideti, samo znajte da se nećete osećati dobro dok ga gledate (barem ako imate dušu).