Recezent: Vortodox
Lektor: LadyMusashi



Sword of the Stranger (ストレンヂア 無皇刃譚, Sutorenja mukouhadan)

Žanr: Akcija, Fantasy,...  
Tip: Film  
Godina izlaska:2007
Režija: Fumihito Takayama
Produkcija: BONES
Oficialna strana: http://www.stranja.jp/


Sinopis:

Hram u plamenu, iz njega beže jedan mladi monah, dečak i njegov pas. Monah odlučuje da se vrati u hram i pomogne onima koji su ostali u njemu, a dečaka šalje u Mangaku hram u Širaotu. U tom hramu dečak treba da pronađe monaha Zekaija koji će mu pomoći.

Priča se odvija u Japanu u Sengoku periodu (od sredine 15. veka do početka 17.veka) koji je poznat po političkim intrigama i maltene konstantnim vojnim konfliktima. Tokom tog perioda razvila se trgovinska saradnja sa Kinom, a korišćenje novca postajalo je učestalije, zajedno sa rastom gradova i pijaca.

Ronin Nanaši (u prevodu "bezimeni") spašava dečaka Kotaroua i njegovog psa Tobimarua od kineskih ratnika koji su hteli da zarobe dečaka. U borbi sa kineskim ratnicima (sa kojima su bili i vojnici japanskog Lorda) dečakov pas Tobimaru biva ranjen i otrovan. Kotarou uspeva da ubedi Nanašija da njega i psa odvede do grada gde će naći doktora koji će pomoći psu, u zamenu za Kotarouov dragi kamen. Sve vreme puta prate ih kineski ratnici.

Vremenom saznajemo da Mingovi ratnici jure dečaka da bi ga ritualno žrtvovali. Zajedno sa Mingovim vojnicima stigao je i jedan Plavokosi Stranac koji unosi strah među Japance, a samuraji žele da se oprobaju u borbi sa njim. Od momenta kada su Mingovi došli u Japan, započeli su izgradnju tvrđave, za koju su skupo platili da bude brzo izgrađena.



Ovo ostvarenje dolazi iz mog omiljenog studija BONES, koji je poznat po TV Serijama kao što su Full Metal Alchemist, Wolf's Rain, Ouran High School Host Club, Soul Eater... drugim rečima, čim oni stoje iza jednog filma, on ne može da bude loš. Studio je do sada izdao svega četiri filma i svi su bili dodatak nekom anime serijalu. Sword of the Stranger je peti film koji su napravili, a prvi sa potpuno originalnom pričom. Ono malo što smo uspeli da vidimo u najavama za film bilo je zaista nedovoljno da čovek stekne pravu ideju o tome šta ga očekuje kada odgleda film. Videlo se da će biti akcije na pretek i krvi do kolena, ali ništa više od toga nismo mogli da naslutimo. Došao je dan kada nam je film postao dostupan i sada možemo da vam kažemo nešto više njemu.

Scene borbi su jedan od najboljih elemenata ovog filma. Većina borbi se odvija veoma brzo, kamera se povremeno trese i daje utisak da se borba odvija ispred vas. Iako su scene borbi brze, one obiluju krvlju što je i realno s obzirom na to da se u tim borbama koriste mačevi, strele i sl. Na samom početku filma postoji borba po kišnom vremenu gde su animatori zaista u najboljem svetlu pokazali svoje umeće  i trud. "Gor" (eng. gore – grafičko predstavljanje nasilja) je prisutan u ovom filmu, ali ne u toj meri da čoveku pripadne muka, što je sasvim pozitivna stvar, jer niko ne želi da gleda kako odsečeni udovi i creva lete na sve strane.



Kada malo obratimo pažnju na scene borbi primećujemo veoma visok nivo detalja i živosti u samoj animaciji, što će reći da nema previše statičnih pozadina koje umeju da pokvare užitak u filmu. Animatori su, čini se, iskoristili svaku priliku da pozadinu učine što je moguće življom, a to se najviše primećuje kada pogledate oblake koji su veoma retko statični i uglavnom se kreću. Pasivne pozadine koje se pojavljuju u filmu su veoma visokog kvaliteta, naročito slike prirode koje su prava umetnička dela. U par scena je korišćena i CG tehnologija za arhitekturalni prikaz određenih objekata, ali je sasvim dobro uklopljeno u ručni crtež i ne ubija lepotu samog filma. Vredna je pomena i činjenica da u ovom filmu sporedni likovi nisu jedni drugima slični i ne razlikuju se od drugih likova po simplističnom dizajnu. Priča počinje fascinantnim scenama kiše, a pred kraj u filmu počinje da pada sneg koji je zaista odlično uklopljen u okolinu i stvara jedan veoma prijatan osećaj kod gledaoca.




Posebno bih izdvojio muziku u ovom filmu, kao jedno od lepših iznenađenja, jer zaista nisam navikao da u filmovima čija se radnja odvija u 17 veku u Japanu čuje evropska srednjovekovna muzika... Na prvi pogled veom čudo, ali prijatno i efektivno uklopljeno u sam film, kasnije shvatamo da je taj element ubačen zbog pojave Evropljana u Japanu. Čovek kome trebamo zahvaliti na prijatnom muzičkom užitku je Naoki Sato. Usudio bih se i da kažem da je Sato u ovom filmu porevazišao sebe.

Sam film u sebi sadrži ono što smo videli u najavama a to su akcija, krv, mačevi itd., a pored toga ovaj film ima veoma dobru animaciju, sasvim solidnu priču i veoma dobru muziku. Nakon ove rečenice shvatate da sam uživao gledajući ovaj film.



Sword of the Stranger nije jedan od onih filmova koji su prepuni filozofije i koji kriju nešto napisano između redova, već film uz koji treba da se opustite i uživate u svemu što vam on nudi. Lepa stvar je što je film smešten u period japanske istorije u kome se pojavljuju Kinezi (što je redak slučaj), u ovom slučaju kao negativci sa ultimativnim ciljem koji, srećom, nije nametnut u prvi plan filma. To je veoma pohvalno, jer vas ne drži neprestano napetima već dozvoljava gledaocu da se upozna sa likovima, njihovom prošlošći i osobinama. Sve je ovo veoma lepo upakovano i uspešno  prikazano zahvaljujući lepoj atmosferi koja prati ceo film. Moram spomenuti da ovo nije još jedna kopija kultne serije Kenshin, već sasvim dobar film koji vredi pogledati i uživati u njemu. Jedina zamerka ovom filmu je verovatno činjenica da je mogao malo duže da traje, ali to je već moje lično mišljenje...


Priča: 7.5
Grafika: 8.5
Zvuk:9

Ocene: 8.3