Black Butler (Kuroshitsuji) (2014)

Manga „Kuroshitsuji“, a.k.a. „Black Butler“ autorke Jane Toboso već godinama je u vrhu liste bestselera. Priča je smeštena u viktorijanski London obojen anahronim elementima, gothičarskom atmosferom i anime humorom, a prati momčića po imenu Sijel Fantomhajv koji je, kako bi do’akao onima koji su naudili njegovoj porodici, prodao dušu demonu. Dotični demon se, među smrtnicima, zove Sebastijan Mikaelis, i čvrsto je nameren da kad za to dođe vreme „pojede“ Sijelovu dušu. U međuvremenu, verno će ga služiti – kao batler. Đavo i po od batlera. Manga je do sad iznedrila nekoliko veoma uspešnih anime sezona, i igrani film koji prikazujemo na ovogodišnjem ChibiConu. U filmu, priča je pomerena u budućnost, u Japan 2020. godine koji se potpuno izmešao sa zapadnom kulturom. Sebastijan Mikaelis i dalje služi Fantomhajvove kao batler, a glava porodice, izvesni Kjoharu, opet prodaje dušu demonu u zamenu za pomoć u traženju osvete. Ali, stvari nisu ono što na prvi pogled izgledaju – Kjoharu je, naime, devojka po imenu Šiori, koja se prerušila u muškarca jer je to bio jedini način da stane na čelo porodične kompanije. Režija Kentaro Otani i Keići Sato, u glavnim ulogama Ajame Goriki kao Kjoharu/Šiori i Hiro Mizušima kao Sebastijan.

Hleb Sreće

Hleb sreće (Bread of happiness – Shiawase no Pan), je japanska drama koja je prvobitno zamišljena kao mali projekat, ali je doživeo jako solidan uspeh u bioskopima što samo govori u prilog tome da ga treba pogledati. Ovim filmom je obeleženo i trideset godina rada glumice Tomojo Harada koja je bila popularan tv idol u Japanu tokom ’80-ih godina.
Rie i Nao poseduju pekaru i restoran zvan Mani koji se nalazi blizu reke Toja u Hokaidu. Nao je pekar i uživa u pravljenju različitih hlebova u zavisnosti od doba godine, a njegova supruga Rie je glavna kuvarica. Pored toga što posetiocima obezbeđuju prelepe i preukusne obroke oni se trude i da svima pomognu ako su u mogućnosti. Film prati nekoliko posetilaca kojima će Rie i Nao pokušati da pomognu, a svaka priča je dirljiva na svoj način.

Paradise Kiss (2011)

Ovo je drugi put da je istoimena maga Ai Jazave ekranizovana – prva adaptacija je anime serija iz 2005. koja i dalje važi za jedno od najkvalitetnijih đosei dela u animaciji. „Paradise Kiss“ govori o Jukari, zaludnoj srednjoškolki bez ikakve predstave šta želi od života, koju će slučajan susret s osobenjakom po imenu Džordž – zapravo, pravo ime mu je Jođi, ali ovo „Džordž“ zvuči tako cool – baciti u fascinantni svet garažnog roka, pank mode, alternativnih životnih stilova i profesionalnog manekenstva. Kao i druga Jazavina dela, „Paradise Kiss“ ne podleže imperativima ljubića koji nalažu veličanje romansi i obavezan srećan kraj, već predstavlja ubedljivu studiju karaktera o devojci koja pronalazi sebe u jednom drugačijem Tokiju, daleko od mejnstrim voda. Glavne uloge tumače Keiko Kitagava i Osamu Mukai.

MW (2009)

„MW“ (čita se kao ‘mu’) je igrana adaptacija jedne od poznatijih mangi čuvenog Osamu Tezuke. Ukoliko među vama još uvek postoji makar i jedna osoba koja nije upućena u lik i delo čoveka koga s punim pravom zovu Otac mange, prvo neka se pokrije ušima od sramote, a onda neka prione na googlovanje. U najranijoj mladosti, dečak po imenu Mićio Juki je bio žrtva jezivog zločina čiji je svaki trag zataškan u političkoj zaveri s ciljem da se ne kvare odnosi Japana s izvesnom velikom svetskom silom. Mnogo godina kasnije, Mićio je izrastao u veoma privlačnog mladića, s tim što je pretrpljena trauma ipak uzela danak – momak je, da izvinite, prs’o k’o zvečka, i jedina životna opsesija mu je planiranje nezapamćeno brutalne i bolne osvete nad svima koji su učestvovali u prikrivanju zločina. Drugu stranu medalje predstavlja otac Jutaro Garai – žrtva iste zavere kao i Mićio, koga poznaje od detinjstva, Garai je utehu našao u hrišćanskoj veri, pa je čak i postao katolički sveštenik. Otac Garai je jedini koji razume kroz šta je Mićio prošao i rešen je da ga spreči u njegovoj osveti – ne samo da bi spasao ljudske živote, već i Mićiovu besmrtnu dušu. Manga „MW“ je objavljena 1976. godine i predstavlja Tezukin odgovor na takozvani gekiga pokret, koji je u to doba žario i palio manga scenom. Gekiga autori predstavljaju prvu generaciju mladih crtača odraslih na čitanju mangi, rešenih da reformišu medij i učine ga prijemčivijim starijoj publici – pre svega dodajući velike količine seksa, nasilja i kontroverznih, neretko političkih tema. Tezuka je često bio na meti prozivki gekiga autora, koji su ga opisivali kao „čiku koji crta pričice za decu“ – „MW“ je njegov pokušaj da mlađariji pokaže da bez starca nema udarca i pobedi ih u njihovoj igri. U ovome je očigledno uspeo, jer „MW“ važi za jednu od Tezukinih najprovokativnijih i najuticajnijih mangi – velikan Naoki Urasava je priznao da mu je upravo ovaj naslov poslužio kao inspiracija za njegovo remek-delo „Monster“, a Mićio Juki je postao prototip one tako popularne vrste manga negativaca – lep k’o devojka, lud k’o struja, i čvrsto rešen da natera čitav svet da plati za njegovu ranjenu dušu. Filmska adaptacija, iako pohvalno visokobudžetna, nažalost nije baš ostala verna mangi. U strahu od reakcije konzervativnijeg dela publike, izbačen je jedan od ključnih elemenata zapleta – ali nećemo vam reći koji. Pokušajte da, čitajući između redova, sami pogodite o čemu je reč. A ako vam se film iole bude svideo, pozivamo vas da zavirite u Sakurabaninu manga biblioteku – nedavno smo nabavili nekoliko ekskluzivnih izdanja Tezukinih mangi. Zapanjićete se koliko su, čak i mnogo decenija kasnije, njegove priče uzbudljive, a ideje sveže.

Dororo (2007)

Film Dororo je rađen po mangi autora Osamu Tezuke iz 1960, prati mladu devojku čijeg oca je ubio Daigo. Kako bi preživala postaje lopov i luta Japanom sa idejom da jednog dana osveti smrt svoga oca. Na putovanjima nailazi na mladića Hjakimarua koji traga za 48 delova svoga tela, ona odlučuje da ga prati i pomogne mu u potrazi i od tada prihvata ime Dororo.

Death Note 1-2

Manga Death Note je u Japanu, ali i u svetu, doživela veliku popularnost. Posle mange je izašla i anime serija, a na kraju su se pojavili i igrani filmovi. Oni su bili zasnovani na radnji iz mange, ali je bilo nekoliko izmena koje su bile neophodne kako bi se sve uklopilo u celinu.
„Jednog dana u svet ljudi pada Sveska smrti koju nalazi Raito Jagami, momak koji ima osećaj za pravu i koji je razočaran u svet u kome živi gde neretko zločin prolazi nekažnjeno. U svesci piše da će osoba čije ime bude upisano u nju umreti. Raito, nemogavši da odoli, ispobava svesku i ispostavlja se da je ono što piše u njoj istina. On je naumio da uz pomoć sveske promeni svet i donese pravdu. Ubrzo narod shvata da neko namerno ubija kriminalce i tu osobu nazivaju Kira. Postavlja se pitanje da li je ono što Kira radi ispravno ili ne. U igru ulazi čuveni detektiv L, koji je rešen da uhvati Kiru i privede ga pravdi.

20th Century Boys 1-2-3

Filmska trilogija „20th Century Boys“ predstavlja ekranizaciju čuvene, više puta nagrađivane mange Naokija Urasave, autora poznatog po političkim trilerima koji se odlikuju upečatljivim likovima, zamršenim zapletom, nepredvidivim obrtima i ciničnim smislom za humor. Radnja prati glavnog junaka Kenđija, bolno suočenog sa krizom srednjih godina, koji iznenada biva uvučen u misterioznu teoriju zavere čiji koreni sežu do njegovih igara u detinjstvu. Trilogija spada u najskuplje i najbolje ocenjene poduhvate savremene japanske kinematografije, i prava je poslastica za sve ljubitelje stripa koji od filmskih adaptacija očekuju da budu dosledne i verne izvornom delu.